Vujadin Mitrović je iz Švajcarske došao u Beograd gde je izgubio torbu sa 8.000 evra, ali je vrlo brzo dobio nazad.

Sponsored Links:

– Po preporuci sam došao u Beograd kod zubara. Posle silnih anestezija nisam mogao ništa da jedem. Bio sam veoma gladan, pa sam krenuo u šetnju, ne bih li našao neki restoran. Jedan prolaznik me je uputio do ovog restorana – kaže Vujadin.

Dušan Parapid, vlasnik restorana, dočekao ga je na ulasku. Po završetku ručka, Dušan i Vujadin su započeli razgovor, a nedugo potom došao je konobar sa računom. Vujadin je platio novcem iz džepa i otišao, zaboravivši na torbicu okačenu o stolicu u kojoj je bilo 8.000 evra.

– Imao sam razmenjene dinare u džepu koje sam koristio za prevoz taksijem i tako te sitnice. Sav ostali novac bio mi je u toj torbi. Mahinalno sam izvadio dinare iz džepa, platio i otišao – objašnjava Vujadin.

Sponsored Links:

Izmoren od anestezija, Mitrović je potom otišao u svoj smeštaj i ubrzo zaspao, dok je Dušan odmah primetio zaboravljenu torbicu.

S obzirom na to da je prošlo više sati, a da se vlasnik nije javio, Dušan je rešio da nekako kontaktira Vujadina.

– Mislio sam da će brzo shvatiti da je zaboravio torbicu. Međutim, kada je već prošlo dva, tri sata, i kada sam morao da zatvorim restoran, shvatio sam da ga moram kontaktirati na neki način – kaže Dušan, dodajući da je u torbici pronašao plastični okvir od kartice za mobilni telefon na kojem je, na sreću, pisao broj telefona. Odmah je pozvao Vujadina i probudio ga.

loading...

– Javio sam se i neko me je pitao da li sam zaboravio nešto u restoranu. Onako pospan, rekao sam da nisam. Kada mi je objasnio da sam zaboravio torbicu, došlo mi je da vrisnem od sreće – rekao je Vujadin napominjući da se pošteni pronalazač ponudio da torbu sam donese, što je on izričito odbio.

Odmah je otišao po novac i zahvalio se. Prebrojao ga je tek kada je došao u apartman i naravno, sve je bilo tu, pa čak i dokumenta za koja bi bio mnogo veći problem da su nestala.

– Ma njegov gest je vredniji od cele zaboravljene sume! Nisam znao kako čoveku da se odužim. Pa sam se eto, setio da vas pozovem, jer mislim da ovako nešto zaslužuje pažnju. Ovo se ne dešava stalno. Čak i u Švajcarskoj gde živim, iako ta zemlja važi za jednu od najuređenijih, sumnjam da bi mi neko vratio novac – kaže Vujadin.

Dušan je odbio svaku vrstu nagrade jer smatra da to što je uradio nije ništa posebno.

Sponsored Links:

– Nema tu ništa da se priča. Sve što kažem bi bilo šablonski, ali eto, smatram da bi svako postupio kao ja. Ne mislim da sam uradio ništa spektakularno – izjavio je ovaj skromni mladić.

loading...