Direktor agencije Nova Evropa i bivši britanski diplomata Timoti Les, koji u svojim analizama iznosi da je mir na Balkanu moguć samo stvaranjem novih država – Velike Srbije, Hrvatske i Albanije, to potkrepljuje novim tvrdnjama o propasti multietničkih država na ovom prostoru.

Sponsored Links:

Sve manje političara i analitičara veruje da je moguć trajni mir na Balkanu
Les upozorava da je to politička realnost i što pre ona bude prepoznata, pre će početi rešavanje tog problema. Prvu analizu, kojom je skrenuo pažnju javnosti, Les je objavio nedavno u uglednom američkom časopisu Forin Afers, a nova je objavljena na Balkaninsajtu pod naslovom „Multietničke države na Balkanu su propale“.

U najnovijoj analizi, Les tvrdi da je početna tačka kod formuliranja politike da se svet posmatra onakvim kakav on jeste, a ne onakvim kakvim bismo ga mi hteli da bude. Navodi da je politička realnost na Balkanu daleko od blistavog i organskog multikulturalizma.

– Taj region je jedna od najnestabilnij u Evropi, tamo podeljene multietničke države postoje u stanju stalnog sukoba i potrebne su hiljade pripadnika mirovnih snaga kako bi sprečile povratak nasilja – kaže Les.

Sponsored Links:

Ovaj problem, prema njegovom viđenju, ima dva uzroka.

Prvi je, ističe, da manjinsko stanovništvo ne želi da živi u tuđoj državi, ako to znači da će biti građani drugog reda. Drugi je, pak, da većinske populacije ne žele da manjine dobiju zemlju na kojoj žive, jer pripada njima.

– Tokom poslednje dve decenije manjine nisu imale izbor osim da prihvate takvo stanje, na insistiranje Zapada, koji je stavio veto na bilo kakve planove političkih promena.

loading...

Ovo poglavlje u istoriji Balkana primiče se svome kraju, uveren je Les koji ukazuje da su Evropljani izgubljeni zbog političke krize u Evropskoj uniji, Amerikanci imaju prečih briga od Balkana, a Rusija i Turska na tom prostoru, kaže, pokušavaju da proguraju svoje planove. Nezadovoljne manjine su, objašnjava Les, počele da iskorištavaju promene u geopolitici kako bi progurale odvajanja koja su oduvek smatrali garancijom svoje sigurnosti i prava.

Podseća da su prošlog septembra bosanski Srbi referendumom „direktno izazvali“ Dejtonski sporazum, a njihov vođa, kaže Les, Milorad Dodik preti novim referendumom ove godine. On predviđa da ako se situacija bude razvijala na ovakav način Republika Srpska bi u narednoj deceniji mogla da prekine vezu sa ostatkom BiH. Ostale manjine, objašnjava Les, sad vuku slične poteze kako bi se odvojile od političkih centara.

Kosovski Srbi, dodaje, prete osnivanjem Zajednice srpskih opština, bosanski Hrvati pooštravaju zaheve za trećim entitetom, dok Albanci u Makedoniji odbijaju da učestvuju u vladi ako im ne budu ispunjeni određeni uslovi. Postoji rizik, smatra Les, od sloma političkih dogovora koji su dosad te zemlje držali na okupu.

– To nije samo radikalna politika, već retorika većine političara čije izborno telo želi da živi u dostojanstvu i sigurnosti.

Sponsored Links:

Govoreći o tome šta je potrebno preduzeti, Les kao prvi korak navodi da ljude treba osvestiti o tome što se događa, posebno, kaže, one koji su posvećeni miru u regiji. Nakon toga potrebno je razmotriti opcije, a na raspolaganju su četiri, naveo je.

Prva je, po njemu, da treba nastaviti s generacijskom reformom i demokratizacijom. Na prvi je pogled to hvale vredan pristup, ali ima svojih problema. Nakon 20 godina pokušavanja nema rezultata, a politička atmosfera u regiji je i dalje otrovna, dok su nacionalne grupe sve više podeljene. Takođe, vreme ističe, kaže Les.

Druga je opcija da Zapad ponudi manjinama neke nove podticaje da zadrže politički status quo. Ovo bi, kako tvrdi, bio idealni ishod jer bi na miran način neutralizovalo pretnju separatizma. Treća opcija je, navodi dalje Les, da se manjine prisile na ostanak, bilo pretnjama sankcijama ili nekom drugom vrstom kazne. Naravno, većinskim grupama ne bi se smelo dozvoliti da nasilno pritisnu neposlušne manjine, upozorio je.

– To nas dovodi do četvrte opcije. Ako se dogovor ne može postići, onda bi u interesu mira većinske grupe morale da prihvate neku novu teritorijalnu podelu za svoje manjine – navodi Les, koji smatra da je glavno pitanje koliko daleko bi ovo moralo da ide.

Sponsored Links:

Da se manjine i većine dogovore…

Ideal je, ističe, da se manjina i većina dogovore na način koji bi očuvao državu i zadovoljio primarne zahteve manjinske grupe.

– Presedan iz regiona govori nam da bi delovala samo čvrsta međunarodna granica. Balkanu nedostaju najosnovniji elementi funkcionisanja multietniciteta. Slaba tradicija ustavnog liberalizma znači da manjine nemaju poverenja u institucije. Istorija nasilja i zverstava među nacionalnim grupama uništila je poverenje, a endemsla korupcija i rašireno siromaštvo ljude je potisnulo na ivicu – navodi Les.

Sponsored Links:

Zaključak je, smatra, da bi optimalno rešenje bio prelazak na nacionalne države zasnovane na principu da bi političke granice što više trebalo da odgovaraju demografskoj stvarnosti.

– Većina stanovnika u nacionalnoj državi pripada jedinstvenoj političkoj zajednici, a ranjive grupe žive u relativnoj sigurnosti unutar međunarodno priznatih granica – navodi Les, koji, međutim, smatra da to nije mogući cilj.

Mnoge regionalne države su, kaže, uspešno dokazale da u njima mogu živeti manje grupe, iz jednostavnog razloga što ne predstavljaju pretnju teritorijalnom integritetu ili državnom identitetu. Najbolja bi varijanta bila postepen pristup, koji bi predvodila velika međunarodna koalicija, koja bi region Balkana usmerila prema željenom ishodu.

Sponsored Links:

– Treba imati na umu da su se nezadovoljne manjine već počele udaljavati od država koje smatraju nelegitimnima, tako da pitanje nije kako te multi-etničke naterati da profunkcionišu. Pitanje je treba li dopustiti da se region raspadne bez kontrole, po volji lokalnih separatista, ili preuzeti kontrolu nad tim procesom i umanjiti rizik nasilne odmazde od većinske populacije – navodi Les.

Smatra da bi trebalo otvoreno reći da strah manjina ne proizlazi iz toga što su im mozak isprali nacionalistički vođe. To je podcenjivanje njihove inteligencije. Drugo, ističe, pogrešno je reći da manjine uživaju puna prava: samo manjine to mogu proceniti te nije dopustivo uskraćivati im prava zbog zločina počinjenih 1990-ih.

Balkan, kaže, zasad možda jeste miran, ali putanja nije dobra. Problem separatizma se vraća u region te je moć trenutno na strani revizionista. Stabilnost se, ističe, ne postiže tako da se pretvaramo da je sve u redu na površini, dok se ispod nas događaju tektonske promene. Ne postiže se niti univerzalnim rešenjima, koja veoma očito služe interesima samo jedne nacionalne grupe.

– To je politička realnost, i što pre je ljudi prepoznaju, to će pre započeti proces rešavanja tog problema – zaključuje Leš u novoj analizi, prenosi zagrebački portal Index.hr.

Sponsored Links:

(Izvor: vestinet.rs)

loading...