S obzirom na to da kreće vreme slava, zapitali smo se koje to greške najčešće svečari prave i da li smo zaboravili srž slavljenja krsnog imena. Obeležavanje slave kod Srba počiva na nekoliko kanonskih pravila.

Sponsored Links:

„U krsnoj slavi sržno je njeno jezgro- slavski kolač, žito, sveća, čaša vina i tamjan“, kaže Dimitrije Kalezić. On insistira da težište slave mora biti u molitvi za osvećenju žita. „Svaki sveštenik u crkvi jasno čita molitvu za osvećenje semena, da Bog blagoslovi kuvano žito koje predstavlja domaćina i ukućane – koje je spremljeno kao žrtva od strane ukućana u slavu Boga. Pored sveca koji se slavi, moli se Bog i za spasenje ukućana.“, kaže Kalezić. Samo žito koje se donosi u crkvu, kako kaže naš sagovornik, ima „nastavak liturgijske žrtve“.

Ikona na istočnom zidu i voštanice

Prilikom slave ikona treba da stoji na istočnom zidu, a slavska sveća treba da bude od voska, ne od parafina. Vosak je potpuno prirodan, za razliku od parafina – i to se slaže sa hrišćanskim učenjem – da sve što se prinosi Bogu u ime vere, treba da bude od prirode i vraćeno prirodi. Tek onda u kući ide tzv. etno prilog, zdravice i gozbe – na šta ljudi mnogo obraćaju pažnju, a srž same slave treba da bude molitva u crkvi kao i osveštavanje žita i kolača.

Sponsored Links:

Slava se slavi u slavu Boga

„Danas ljudi slave i po restoranima, a pravo težište slave zanemare. Šta je to, pitamo se?“, kaže Kalezić, napominjući da se narod dosta okreće načinima obeležavanja koji nisu primereni svetinjama kao što su slave. „Nakon osvećenja žita i kolača u crkvi, ostatak slave se slavi kako ko može, u zavisnosti od mogućnosti same porodice. Slava se slavi u slavu Boga, to se ne sme zaboraviti“, kaže Kalezić.

Da li popovi dolaze na slavu?

loading...

U vezi sa običajem dolaska popova na samu slavu, Kalezić kaže kako ima i danas takvih situacija. „Bogatije i imućnije porodice u nekim krajevima zovnu i popa. Takav običaj se može naći u nekim krajevima Srbije“, kaže Kalezić.

PRAVILNO SVETKOVANJE

Težište – žito osveštano molitvom
Sveća bi trebalo da bude od voska
Slavi se u domu, ne u restoranima
Nositi skroman poklon, ne ići praznih ruku
Bez prejedanja
Samo čaša, dve, ako pijete alkohol

Najveći broj Srba slavi Nikoljdan

Sponsored Links:

Kod Srba postoji oko 80 slava, krsnih imena, koji se proslavljaju kao krsna slava. Najveći broj svečara slavi Svetog Nikolu – Nikoljdan (oko polovina).

Zatim, po broju svečara koji ih slave, dolaze Sveti Georgije (Đurđevdan, 6. maj, i Đurđic, 16. novembar), pa Sveti Arhanđel Mihailo (Aranđelovdan, 21. novembar), zatim dolaze Sveti Jovan (Jovanjdan, 20. januar), Sveti Dimitrije (Mitrovdan, 8. novembar), Sveta Petka (Petkovača, 27. oktobar), Sveti Luka (Lučindan, 31. oktobar), Sveti Trifun (Trifundan, 14. februar), Sveti Kozma i Damjan (Vračevi, 14. novembar), Sveti Andrej (Andrejevdan, ), itd.

Pokloni za slavu

Naš sagovornik kaže kako kod nas vlada običaj da „treba ići sa nekim poklonom u kuću“. Neki skroman prilog za porodicu treba dati, koliko ko može, jer ipak „ne treba doći praznih ruku“. Gosti obavezno treba da uzmu slavsko žito i parče slavskog kolača. Sve ostalo, porodica treba da ponudi „koliko je u mogućnosti“, kaže Kalezić.

Sponsored Links:

Da li se slavi u slučaju smrti bližeg člana porodice?

U ovoj situaciji se primenjuju različiti običaji kod ljudi. Postavlja se pitanje – da li treba tada slaviti ako je porodica u žalosti? Dimitrije Kalezić kaže kako ipak treba primeniti makar crkveno obeležavanja slave. „Žito, kolač u crkvi obavezno, a ljudi ukoliko mogu, da obeleže u užem krugu porodice.“

Slava ne sme preći u greh

Sponsored Links:

„U mnogim krajevima slave imaju hotelski nivo. Gosti treba da pojedu, ali ne i da se prejedu. Mogu da popiju čašu, jednu i drugu, ali petu i šestu – nikako. To već prelazi svaku granicu i u greh i slava nikako ne sme da služi za to!“, kaže naš sagovornik.

(Izvor: Srbijadanas.com)

loading...