Veliki nemački kancelar iz 19. veka, Oto fon Bizmark, nije bio prijatelj Rusije, ali ju je veoma poštovao.

Sponsored Links:

On je bio potpuno pragmatičan i zagovarao je realnu politiku, a ne idealizam. To je lekcija koja bi Zapadu danas dobro došla jer se on danas koristi raznoraznim propagandnim sloganima, idealima i „vrednostima“ koje mu omgućavaju da krši međunarodne zakone širom sveta.

Bizmark je bio svestan političke realnosti tadašnje Evrope i nakon uspostavljanja ujedinjene Nemačke je uspešno održavao mir sa najvećim silama kroz veštu diplomatiju – sve do Prvog svetskog rata kada njega već naveliko nije bilo.

Bizmark jeste posmatrao kolosalnu Rusiju kao dugoročnu pretnju po Evropu, ali je znao da bi agresivno sukobljavanje sa njom bilo ludost. On je napomenuo da Rusija može da se uništi samo iznutra, ali nikako spolja.

Sponsored Links:

Nije slučajnost to što su odnosi između Rusije i Nemačke bili najbolji za vreme Bizmarka.

Evo šta je Oto fon Bizmark rekao nemačkom ambasadoru u Beču, Hajnrihu VII, u maju 1888. godine:

– U ratu protiv Rusije nikada ne bi moglo da dođe do uništenja Rusije, zemlje u kojoj žive milioni ljudi pravoslavne veroispovesti. Čak i kada bi se oni razdvojili nekakvim sporazumom, ponovo bi se ujedinili kao kapi žive.

loading...

Neuništivo carstvo Rusije je ojačano svojom klimom, velikim prostorom i fleksibilnošću… ono bi nakon poraza postalo zakleti neprijatelj žedan osvete kao što je to danas Francuska.
Najbolje bi nam bilo da ih tretiramo kao osnovnu opasnost prema kojoj ćemo se ophoditi u skladu sa tim, ali se nećemo truditi da je eliminišemo.

Napadom na Rusiju bismo je samo dodatno učvrstili, a čekanje bi moglo da dovede do njenog unutrašnjeg propadanja“.

Sponsored Links:
loading...