Dan posle najstrašnijeg zločina u Srbiji, javnost je ponovo zagrmela – VRATITE SMRTNU KAZNU, jer monstrumi koji dave svoju decu, kolju svoje žene, siluju i čine slične zverske zločine zaslužuju nešto strašnije od 40 godina robije.

Sponsored Links:

Koliko god većina ljudi u Srbiji bila za vraćanje pogubljenja za ovakve zločince, smrtna kazna nije moguća jer – „nije po EU standardima“.

A evo kako je bilo do 2002. godine:

Smrtna kazna je u prošlosti Srbije primenjivana prilično često za veliki broj zločina počevši od ubistva, preko krađa i hajdukovanja, čak i preljube.

Sponsored Links:

Najčešći način pogubljenja bilo je streljanje, ali su se u pojedinim periodima praktikovali i drugi metodi: vešanje, lomljenje točkom, odsecanje glave i popularno i ozloglašeno nabijanja na kolac, tradicija koja je na ovim prostorima ostala još iz turskih vremena.

Što se kazni za ubistvo tiče, sve do 1842. u Srbiji je važio metod ekvivalentne kazne. To znači da su ubice pogubljivane na isti način na koji je stradala njihova žrtva, svojevrsno „oko za oko“.

Reč je o drevnom zakonu koji je zapisan još u Hamurabijevom zakoniku iz 18. veka pre nove ere. Što se Srbije tiče, metod ekvivalentne kazne propisan je jednom uredbom iz 1825. godine i u praksi je značio da se ubica mogao pogubiti na bilo koji zamisliv način: davljenjem, streljanjem, vešanjem, probadanjem, u zavisnosti od načina na koji je on ubio žrtvu. Išlo se dotle da je u nekim slučajevima čak upotrebljivano i oružje kojim je žrtva pogubljena.

loading...

Pravna država bila je tek u povoju, te je vlast u pojedinim krajevima bila prilično labava, ovakav način pogubljenja se u praksi često pretvarao u narodni linč, sa manjim ili većim blagoslovom vlasti koja nekada ne bi ni stigla da zatvori, ispita i osudi počinioca.

Sa ovom praksom u Srbiji koju su mnogi smatrali najpravednijim načinom kažnjavanja prestalo se nakon 1842. godine iako je smrtna kazna potrajala još čitav vek i po.

(Izvor: Vestinet.rs)

loading...