Matursko veče, kojeg se većina roditelja seća sa ponosom i malo sete, u ovoj beogradskoj porodici postalo je sinonim za najužasnije veče njihovih života.

Sponsored Links:

„Preksinoć je škola našeg 14-godišnjeg sina proslavljala malu maturu. Žurka se završila kasno, a nakon nje, oko 3.30, on se sa tri drugara uputio u jedan zemunski park. Moj sin i još jedan dečak su ušli u obližnju prodavnicu, svima dobro znanu jer radi 24 sata i tu se prodaje i roštilj. Pitali su prodavačicu ima li votku.

Oni su deca i kao deca i izgledaju, u to nema sumnje, ali umesto da ih žena izbaci napolje, ona ih je pitala kakvu votku žele“, priča uznemirena majka. Mada je prodaja alkohola maloletnicima strogo zabranjena, saveti su se nastavili, a prodavačica decu nijednom nije pitala koliko imaju godina, čak ni da li to piće kupuju za nekog drugog.

„Rekla im je da mogu da kupe, te im je bolje da mesto jedne flaše skupe votke, kupe dve neke jeftinije. Pitala ih je koliko ih je, a kad su rekli „četvorica“, zaključila je da će im dve flaše biti sasvim dovoljne“, prepričava ona.

Sponsored Links:

Sa dva litra votke dečaci su se vratili u park. Neiskusni u piću, sve su popili za sat vremena, a sina Ž.S. alkohol je bukvalno oborio na zemlju.

„Koliko znam, i drugi dečaci su bili pijani, ali kada su videli da im se drug obeznanio, uplašili su se i pribrali da pozovu mog muža. Suprug je odmah otišao u park i tamo ga zatekao kako leži polumrtav“, i dalje je majka u šoku.

Otac je sina svojim kolima odvezao na VMA.

loading...

„Vozim, a ne znam da li je on iza mene živ, da li kašlje ili se guši, hoću li stići na vreme“, pričao mi je muž kasnije. Dete su mi trenuci delili od kome. U bolnici su morali da ga vežu za krevet i da ga infuzijama vraćaju u život. Muž je u međuvremenu došao po mene i mi se otada nismo odvajali od sinovljevog kreveta. Bio je nepomičan, bespomoćan.

U jednom trenu je samo prestao da diše, u sledećem su grudi ponovo počele da se spuštaju i dižu, a mi smo brojali svaki njegov udah i izdah, moleći se da nije poslednji“, priča preplašena majka. Dečak je u krvi imao preko dva promila alkohola. Na VMA je primio četiri infuzije, ali bio je toliko slab da su roditelji u naručju morali da ga odnesu kući.

„Rekla sam mu „Postaviću ti nekoliko pitanja, na svako od njih možeš da odgovoriš samo jednom“. Sve mi je ispričao. Saznala sam gde je i od koga dobio alkohol i moj strah je ustupio mesto užasu i besu. Otišla sam u tu prodavnicu da ih pitam kako su mogli, kako su samo mogli da zarad nekoliko stotina dinara ugroze život jednog deteta?

Odakle im ideja da prodaju alkohol deci, kad bi ih svako iole human izbacio napolje? Ja ću svoje dete kazniti, mi smo svi svesni njegove krivice, ali ipak to su deca, koja o alkoholu nemaju pojma. Mi odrasli moramo da znamo bolje! Ako su zbog 500, 600 dinara ugrozili su život jednog deteta, zarad kojih će para idući put nekoga ubiti – u neverici je žena.

Sponsored Links:

Uspela je da dođe i do broja telefona vlasnika prodavnice. Kako kaže, na njene žalbe odgovor je bio „aj o’ladi“.

„Nije ga potreslo to što je njegova radnica prekršila zakon i što je dete zbog toga umalo završilo u komi ili još gore. Njegov ton mi je poručio da mu ne mogu ništa. Moje dete je dobro, ali šta je sa onim sledećim? Da li je potrebno da neki maloletnik izgubi život da bi mi počeli da poštujemo zakon i imamo malo obzira i ljudskosti“, pita se majka.

(Izvor: Kurir.rs/Blic.rs)
LAJKUJ I PODELI SA PRIJATELJIMA 🙂

loading...