Dvogodišnji Dimitrije i trogodišnja Maja iz Leskovca svoje prve reči izgovorili su na čistom engleskom jeziku, a tek nekoliko meseci iz njihovih usta čule su se reči „mama i tata“.

Sponsored Links:

Šest mesci kasnije zabrinuti roditelji zatražili su pomoć stručnjaka zbog nemogućnosti sporazumevanja sa decom na maternjem jeziku.

– Osim mama, tata, daj i neću ništa drugo nije znala da izgovori na srpskom jeziku, ali je zato na engleskom počela i da sklapa rečenice – priča za „Blic“ majka male Maje.

Kako kaže, nakon meseci agonije, nerviranja i stresa, sada je malo opuštenija jer njeno dete pod nadzorom stručnjaka obogaćuje fond reči srpskog jezika.

Sponsored Links:

Slična situacija je bila i sa Dimitrijem, koji je permutovao slogove u izgovoru najjednostavnijih reči. Oba deteta se nisu odvajala od igrica na engleskom jeziku na televizoru i mobilnom telefonu.

– Nije se odvajao od bebi-kanala koji emituju crtaće na engleskom jeziku. Ma koliko da smo u početku smatrali da nam je dete napredno i inteligentno pa je naučilo strani jezik tako rano, shvatili smo da se suočavamo sa velikim problemom jer sa svojim vršnjacima odbija da komunicira na srpskom, babe i dede, kada ga čuvaju, ne razumeju ni jednu jedinu reč koju izgovori, a mi smo u čudu i strahu da će imati ozbiljnih problema u komunikaciji ako to ne sprečimo na vreme – priča dvadesetšestogodišnja majka ovog mališana iz Leskovca.

Stručnjaci: To je alarm za roditelje!

loading...

Stručnjaci kažu da prva dečja reč izgovorena na stranom jeziku predstavlja signal za promenu navika dece, a u ozbiljnim situacijama, tvrde, neophodno je zatražiti medcinsku pomoć budući da su takve pojave i simptom ozbiljnijih razvojnih poremećaja.

– U takvim slučajevima savetuje se hitno ukidanje bebi-kanala i uključivanje deteta u vršnjačke grupe, da se dete pošalje u vrtić zbog razvoja komunikacije i jezika, a što se samih roditelja tiče, neophodno je uspostaviti što češću i prirodniju komunikaciju sa detetom u tom razvojnom periodu – objašnjava psiholog Razvojnog savetovališta u Dečjem dispanzeru u Leskovcu Snežana Stojanović Plavšić, kojoj se za pomoć obratila jedna od dve majke, sagovornice „Blica“.

Ovo dvoje mališana, kako kaže, nisu izolovani, već učestali slučajevi, a Plavšićeva kaže da problem u komunikaciji na maternjem jeziku može da ukaže i na problem iz spektra autizma.

– Bez potrebe da zastrašujemo roditelje, treba im skrenuti pažnju na to da ako se te engleske reči pojavljuju izolovano i ne služe komunikaciji, onda je to sigurno problem zbog koga se treba obratiti stručnjacima.

Sponsored Links:

Jedan od simptoma nekog od oblika autizma je da dete ima problem u komunikaciji – upozorava Stojanović Plavšić.

Na žalost, roditelji to često ne primećuju ili ne žele da prihvate.

– Ono što oni primećuju jeste da njihovo dete govori strani jezik i ponose se time. Ali ne primećuju da njihovo dete ima stereotipnu igru i ponašanje, da se njihovo dete ne uklapa adekvatno u vršnjačku grupu i druge stvari koje su od suštinskog značaja zbog kojih oni moraju da se konsultuju sa specijalistima – navodi ona, dodajući da se strani jezici uče u školama i na kursevima u većem uzrastu i pod nadzorom učitelja i nastavnika.

Igranje sa mobilnim telefonom početak problema

Sponsored Links:

Kristinu M. iz Leskovca zatekli smo ispred vrata logopeda sa svojom šestogodišnjom unukom. Čeka na zakazani čas vežbe.

Devojčica, priča inače obrazovana baka, ne zna da izgovor 6 suglasnika i teško sklapa rečenice, uglavnom bez pomoćnih glagola. Pađnja joj se ne zadržava duđe od pola minuta na pregršet igračaka.

– Prva igračka joj je bio mobini telefon. Počelo se od bojenja i formiranja nekih geometrijskih šara, završilo sa crtaćima i pesmicima na engleskom.

Sponsored Links:

Na srpskom je počela da govori tek sa tri godine kada je krenula u vrtić i to vrlo nerazgovetno, a sve se to desilo jer je mojoj deci bilo lakše da joj daju telefon u ruke nego da pričaju sa njom – priča Kristina M.

Ekranizacija detinjstva, kako objašnjava Plavšićeva, takođe negativno utiče na funkcionisanje mozga i izaziva nedostatak pažnje, usporen razvoj kognitivnih sposobnosti, otežano učenje, povećanu impulsivnost i smanjenu sposobnost samokontrole (napade besa), te zato, smatra, deci treba zabraniti korišćenje mobilnih telefona.

– Dete ne treba da komunicira sa mobilnim telefonom ili tabletom. Ono mora da se druži sa svojim vršnjacima i svojim okruženjem.

Sponsored Links:

To je ono što roditelji često ne prepoznaju nego se diče time kako im je dete jako pametno jer zna da u drugoj godini života koristi telefon ili tablet – zaključuje psiholog Razvojnog savetovališta Dečjeg dispanzera u Leskovcu Snežana Stojanović Plavšić.

(Izvor: blic.rs)

loading...