Mario Škarić je momak koji poslednjih nekoliko godina živi u SAD i želeo je da javno, u svom statusu na Fejsbuku, iznese svoj stav povodom života u Hrvatskoj. Naime, njegov revolt je izazvala situacija kada je putem interneta naručio jedan odevni predmet.

Sponsored Links:

Ovo je napisao u svom statusu na Fejsbuku:

“Živim u Americi 4, skoro 5 godina. Online kupujem sve, od hrane, preko odeće i obuće, do laptopa i raznih elektronskih uređaja. Sve dođe na kućnu adresu, bez ikakvih velikih komplikacija, ili dodatnih plaćanja (izuzev dostave, nekad). “Sales tax” (što bi bio ekvivalent našem PDV-u) je 8.25 odsto, i u dosta slučaja kod online naručivanja se ne uračunava. Bez obzira na poreklo robe, od Amerike do Kine.

Sad, jednom naručim nešto iz Hrvatske. Odelo, jedno, znači za privatne potrebe. Paket zaustave na granici i traže mi da moram da nabavim EORI broj, jer sam time postao uvoznik.

Sponsored Links:

Znači, za jednu stvar, za sopstvene potrebe, ja sam uvoznik po hrvatskim zakonima. Da bi stvari bile još apsurdnije, taj broj se ne može online naći (ovde online mogu sve, od plaćanja računa, do izdavanja lične karte, i ispuniti i poslati bilo koji dokument, bilo kojoj službi), nego se mora ići u Carinsku kancelariju, a ako se ne pošalje u roku tri dana, paket će se vratiti onome ko ga je poslao. Opet, ja sam u Americi, ne postoji način. Nekako, u zemlji gde se sve može uraditi ako znaš nekoga, verenica uspeva da mi nabavi taj broj u moje ime.

Pošaljem to, ali me oni obaveste da moram da platim troškove špedicije, carine i PDV od 25 odsto! 25 odsto za nešto što nije kupljeno u Hrvatskoj, niti će se zadržati tamo duže od par nedelja i biti nošeno možda dva puta.

I da, naručio sam da dođe u Hrvatsku jer nisam bio siguran da li će biti na vreme dostavljeno na moju američku adresu, pre nego odem za praznike.”

loading...

On je svima, koji su ga upitali da li bi se vratio u Hrvatsku, poručio da ne želi da mu dom bude zemlja loše napisanih i još gore sprovedenih zakona. Takođe, on smatra da u Hrvatskoj na svakom koraku “deru” građane, političari ostaju bez “gaća” i niko nikada nema novca.

Svoje izlaganje je završio rečenicom: “Ovde bar postoji nada u bolju budućnost i da se težak rad isplati. U Hrvatskoj su ti snovi davno umrli”.

loading...