– Ključno pitanje koje mi se vrti celog dana je da li je veće zlo odbiti da pomogneš čoveku koji je stvarno u nevolji jer misliš da je prevarant, ili pomoći prevarantu za kog pomisliš da je čovek u nevolji. Ja bih rekao ovo prvo – ovim rečima na svom Fejsbuk nalogu jedan Beograđanin, inače novinar i urednik, završio je veoma poučnu priču sa neverovatnim raspletom.

Sponsored Links:

Ona se dogodila pre nedelju dana na auto-putu, u blizini naplatne rampe Mali Požarevac, a glavnu ulogu odigrao je mladić koji se predstavlja kao devetnaestogodišnji Srbin sa Kosova, kog je težak život naterao da stopom krene u Vinču, gde će pokušati da radi kao sezonski berač voća.

Međutim, ubrzo je na ovoj društvenoj mreži otkriveno da je reč o nekom ko se poigravama ljudskim osećanjima i na taj način, prevarom, pokušava da zaradi za život.

Njegovu ispovest prenosimo u celosti:

Sponsored Links:

– Pre nedelju dana vraćam se iz vikendice i na naplatnoj rampi kod Malog Požarevca mi priđe jedan momak i pita me da li bih ga povezao do Bubanj Potoka. Malo me je doveo pred svršen čin i glupo mi je da kažem da neću, tako da ga primam u kola.

Počinjemo neobavezno da pričamo, vidim da govori srpski sa malo čudnim akcentom i dosta naglašenim slovom „lj“ i on mi ubrzo kaže da je Srbin sa Kosova, iz Lipljana. Priča kako ide u Vinču, jer je čuo da u ovo doba godine tamo traže sezonske radnike za branje voća. Kaže da je stopirao od Lipljana i da putuje skoro 20 sati. Ima 19 godina, kod sebe ima samo jedan manji ranac, kaže da nikad u životu nije bio u Beogradu i da ga je muka naterala da proba ovako nasumice, bez ičega, da dođe i nađe bilo koji posao jer dole nema od čega da živi.

Kaže da su mu roditelji nastradali u napadu albanskih terorista na žeteoce kod Lipljana, da nema nikog i da su ga primili monasi u Gračanici gde je i odrastao – napisao je ovaj novinar i dodao da mu je u startu priča bila nestvarna, jer mu se zbog velikog broja emotivnih zamki sve učinilo dosta sumnjivim.

loading...

– I Kosovo i siroče i odrastanje u manastiru. Opet, s druge strane, ne izgleda mi kao neki narkoman ili bilo kakav prevarant, deluje vrlo iskreno i napaćeno. Namerno ga malo ispitujem o Kosovu, enklavama, mestima u Severnom delu, graničnim prelazima, vidim da dosta zna o svemu tome.

Ili barem onoliko da meni deluje da zna mnogo toga. Sve vreme čekam da mi zatraži neke pare, svestan da bi to verovatno bio dokaz da je u pitanju prevarant, ali on ništa ne traži, samo priča svoju priču. Želi samo da dođe do Vinče i nađe bilo koji posao za bilo koje pare, čuo je da treba da dođe do Ustaničke ulice i tu sedne u 307, nada se da će ga vozač pustiti da se vozi bez karte kad mu ispriča svoju priču – nastavio je on da se priseća situacije. S obzirom da je, kako je dodao, baš prolazio pored Ustaničke ulice, rešio je da će mladića odvesti do te stanice.

– Približavamo se tom mestu i ja sve vreme u grču očekujem da se na neki način oda, povremeno gledam i svoj mobilni koji je iznad menjača, razmišljam da li će možda pokušati da ga ukrade. Ništa od toga se ne dešava. Dolazimo do semafora, on mi se ljubazno zahvaljuje na vožnji i ja mu kažem da bih želeo da mu dam malo para, da se snađe makar za prvih par dana.

Sponsored Links:

Dajem mu 2.000 dinara, on krene da zamuckuje i da se zahvaljuje, kaže da može da mi da svoj broj i da će mi vratiti, ja mu odgovorim: „Nema veze, danas sam pomogao ja tebi, sutra ćeš ti nekom drugom, tako to treba da ide“.

Izlazi iz kola i razmišljam, ako je prevarant, pa jbg, neću bankrotirati bez te 2.000, a ako je njegova priča istinita, a sigurno postoji na desetine, možda i stotine sličnih priča pa zašto to ne bi bila baš ova, pamtiće me do kraja života kao nekoga ko mu se našao kada mu je pomoć bila potrebna – objašnjava novinar i naglašava da se lepo oseća pred tim saznanjem. Međutim, u realnost ga je posle nedelju dana vratio status prijatelja na Fejsbuku. Pogađate, i njemu se desila ista priča.

– On je povezao momka kod Bubanj Potoka, ima 19 godina i samo ranac na leđima i ide u okolinu Smedereva da bere voće. Ipak, tu je i zanimljiva razlika, u ovoj priči on je Albanac iz Lipljana, kome su roditelji poginuli ’99, ali koga su, bez obzira na poreklo, prihvatili pravoslavni monasi i on naglašava kako nikog ne mrzi – napisao je on i zapitao se da li je ispao naivan i glup? Kada je odgovorio potvrdno, naglasio je da se ipak ne kaje. Što nas vraća na pitanje sa početka teksta!

Kako biste vi postupili i da li bi vaš odgovor na ovu dilemu glasio drugačije?

Sponsored Links:

Tada možda ne biste mogli da izvedete istu poentu kao i osoba koja je priču podelila na svom FB prfilu.

– Na kraju krajeva, niko od nas ne zna šta će se sutra dešavati. Možda i ja nekad budem u velikom problemu i želim da verujem da će meni neko pomoći, a ne da će me gledati kao potencijalnog prevaranta – glasi njegov zaključak.

(Izvor: Telegraf.rs)

Sponsored Links:
loading...